Станка Златева
Станка Златева | |||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||||||||
Пуно име | Станка Златева Христова | ||||||||||||||||
Датум рођења | 1. март 1983. | ||||||||||||||||
Место рођења | Крушаре, Бугарска | ||||||||||||||||
Држављанство | Бугарска | ||||||||||||||||
Спортске информације | |||||||||||||||||
Спорт | Рвање | ||||||||||||||||
Године активности | 2003 — 2016 | ||||||||||||||||
Достигнућа и титуле | |||||||||||||||||
Награде | Најбоља спортисткиња Бугарске (2007, 2010, 2011) | ||||||||||||||||
Награде и медаље
|
Станка Златева Христова (село Крушаре близу Сливена, 1. март 1983) бивша је бугарска рвачица.
Освајачица две сребрне олимпијске медаље, пет пута светска шампионка и шест пута европска шампионка. Прва је бугарска учесница на Олимпијским играма у женском рвању (2004), такође прва је била светска шампионка у рвању (2006). Победница је серијала Велики брат 2013. године. Три пута је била најбоља спортисткиња у Бугарској.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођена је 1. марта 1983. у селу Крушаре, Сливенска област. На борилиштима се први пут појавила од 1997. године. Први тренер јој је био Демир Демирев у Херкулес клубу.[1] Дипломирала је у средњој школи Пјер де Кубертен (Јамбол). Затим се припремала са тренером Валеријем Раичевом у Ћустендилу и националном тиму.[1] Тренер у репрезентацији јој је био и Огњан Николов.[2]
Такмичила се за клубове „Борба и самбо“ (Јамбол), Васил Илиев (Ћустендил) и Левски (Софија).[3]
Станка Златева је прва Бугарка која је учествовала на Олимпијским играма, у женском рвању. На Летњим олимпијским играма у Атини 2004. године заузела је дванаесто место.[2]
Од почетка 2006. године била је такмичар СК Левског, три пута је шампионка европског рвања са Симеоном Штеревом.[2] Исте године постала је почасни грађанин Сливена.[4] Победница је бугарске верзије ријалитија Велики брат 2013. године.
Почетком 2016. године завршла је каријеру и постала тренер.[5][6]
Спортски успеси
[уреди | уреди извор]Године 2006. постала је светска првакиња у категорији до 72 кг у кинеском Гуангџоу. Тако је била прва бугарска рвачица која је светски првак у рвању.[7] Године 2007. одбранила је своју титулу у Бакуу.[1]
Освојила је сребрну медаљу на Олимпијским играма у Пекингу 2008. године, изгубила је у финалу од Ванг Јао из Кине у категорији до 72 кг.
Трећу титулу првакиње света освојила је у Токију (2008). На Европском првенству у Виљнусу у априлу 2009. године освојила је четврту титулу.[8] Бронзану медаљу осваја на Светском првенству у Хернингу (2009).
Четврти пут је освојила златну медаљу на Светском првенству у Москви (2010), а пету у Истанбулу (2011).[2]
Учешће на европским првенствима: четврта (2003), пета (2004), трећа (2005). Пет златних медаља на Европском првенству у Москви (2006), Софији (2007), Тампере (2008), Вилњус (2009) и Баку (2010).
Освојила је још једну сребрну медаљу на Олимпијском турниру 2012. године у Лондону у категорији 72 кг. Због тог достигнућа је била изабрана за носиоца заставе Бугарске на церемонији затварања Олимпијских игара.[9]
Награде
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г „СТАНКА ЗЛАТЕВА — БОРБА — ЖЕНИ, КАТ. ДО 72 КГ”. bnt.bg. Архивирано из оригинала 16. 08. 2012. г. Приступљено 29. 12. 2012.
- ^ а б в г д „Станка Златева — световен шампион!”. sportni.bg. 16. 9. 2011. Архивирано из оригинала 23. 09. 2011. г. Приступљено 06. 04. 2018.
- ^ Вж. профила в уебсайта на Българската федерация по борба, посетен на 29. 12. 2012.
- ^ Почетни граждани на град Сливен Архивирано на сајту Wayback Machine (24. мај 2018), сайт на Общински съвет – Сливен
- ^ Станка Златева се оттегли, Гонг.бг
- ^ СТАНКА ЗЛАТЕВА ПРЕКРАТИ КАРИЕРАТА СИ, СТАВА ТРЕНЬОР, Сливен днес и утре, 18 ноември 2016 г.
- ^ „Станка Златева стана световна шампионка по борба”. actualno.com. 1. 10. 2006. Архивирано из оригинала 29. 09. 2007. г. Приступљено 06. 04. 2018.
- ^ Станка Златева с първа титла за България на Европейското
- ^ Станка Златева спечели сребро на олимпиадата, Капитал.БГ, 9 август 2012 г.